Dobar deo života proveo sam živeći u inostranstvu. Putujući po različitim zemljama, hteli to ili ne, neke stvari primetite. Iako vam u tom trenutku možda deluju čudno, kasnije one dobiju neki smisao.
2017. godine na Malti, imali smo utakmicu u kvalifikacijama za ligu šampiona. U jednom od dana kada lutate tek da vam prodje vreme do sledećeg treninga ili neke timske obaveze, šetajući gradom, video sam stariji par kako hoda unazad. Bilo mi je zanimljivo i naravno kada radite u sportu, mladi sportisti uvek imaju dovitljive načine da prokomentarišu nešto što vide, a što nije uobičajeno.
Usled takvih komentara i smeha koji dodje kao posledica, zaboravite šta ste zapravo videli sve dok to ne primetite iznova, iznova i iznova.
Pretražujući po interentu, naišao sam na ogromnan prostor i primenu hodanja unazad u našoj kulturi.
Nisam znao ništa o tome, delovalo mi je nestvarno da postoji tolika primena i priča o običnom hodanju unazad kroz našu istoriju. Svaki trening prethodnih godina, započinjali smo tako što jedna od vežbi zagrevanja bude trčanje unazad ili neki drugi oblik kretanja unatraške. Hodanje unazad ima veliku primenu kada je priprema sportista u pitanju, a takodje post rehabilitacijski programi vrlo često pored različitih vrsta kretanja uključuju i ovu.
Saznanje da postoje takmičenja u hodanju i trčanju unazad je nesvakidašnje.
Retro hodanje
Kada ukucate ovaj naziv na pretraživaču, možete da saznate mnogo toga o ovoj praksi koju neki ljudi primenjuju.
Ova ideja nije nova i ne pripada našem dobu. Veruje se da je ovaj koncept nastao još u vreme drevnih Kineza.
Osmislili su čak i izreku:
,,Sto koraka unazad vredi kao hiljadu koraka unapred.’’
Drevni Kineski narod je hodao unazad da bi održao dobro zdravlje ali kao i lek za određene probleme.
Ova praksa je prenošena generacijama, sve do današnjeg dana. Ako posetite ovu zemlju, u parkovima možete da vidite veliki broj ljudi koji hodaju unazad, a mnogi u isto vreme tapšu rukama. Kinezi veruju da ovo tapšanje pomaže da se balansira QI ili životna energija.
QI zauzima veliki deo kada je Kineska kultura i tradicija u pitanju.
Bilo da je u pitanju terapija ili borilački sport, QI možete da pronađete svuda. Ako pitate nekog Kineskog učitelja da vam objasni QI, oni će vam reći da zapadnjaci pokušavaju mnogo toga da objasne svojom terminologijom. Nema potrebe da se QI objašnjava, sa detaljnom vežbom telo će razumeti šta to zapravo znači.
Veliki broj vežbi koje sam probao u mom procesu potrage za boljim zdravljem, a koje su došle iz Kine, upravo su sadržale tapšanje rukama. Moram da priznam da sam izbegavao tu praksu jer sam delovao sam sebi čudno dok to radim. Moja supruga, koja je već navikla da isprobavam različite metode, kada bi ušla u sobu samo bi prevrnula očima videvši da hodam unazad po dnevnoj sobi i tapšem rukama.
Moj kum sa kojim sam delio karantinsku sobu, godinama je imao priliku da vidi razne stvari u mojoj potrazi. Od nošenja posuda za čaj koji je morao da se meša 45 minuta, slušanja frekvencija koje su delovale na ćelije, nošenja specijalnih svetala koja su ulazila u nozdrve…
Kada malo bolje razmislim, ljudima sam zaista priređivao zabavne trenutke. Kada danas pogledam na taj period života, uhvatim sebe da se smejem sećajući se svega što se događalo. Naravno, tada sam pristupao tom poslu sa velikim značajem i obavezom.
Ne kaže džabe izreka ,,Bolestan čovek ima jednu želju, a zdrav hiljadu.“
Da se vratimo na temu.
Na svake dve godine, zaljubljenici u retro trčanje širom sveta, okupljaju se kako bi se takmičili trčeći unazad u svim trkačkim disciplinama, počevši od trke na 100 metara pa sve do trke na deset hiljada metara.
Poslednje prvenstvo održano je u Engleskoj, u Londonu 2020 godine.
Aron Yoder je najbrži čovek na svetu kada je u pitanju trčanje unazad. Nakon povrede kolena nakon koje više nije mogao da se bavi sportom, tražio je način kako da ostane aktivan, a da ne opterećuje toliko svoje koleno. Kada je otkrio trčanje unazad, za njega više nije bilo dileme. U njegovom intervjuu kaže da trči unazad kada god stigne, i što je najbolje za njega, nema više problema sa kolenima. Aron radi kao trener sa atletičarima i svakodnevno koristi trčanje unazad, za koje tvrdi da je promenilo performanse njegovih sportista.
Postoji primer:
Čovek koji je hodao unazad 25 godina, 1989. godine, Mani Manithan, navodno zaboravio je da hoda unapred.
Zamislite da pokušate da samo sat vremena po kući hodate unazad, ova ideja mi se vrzma po glavi već neko vreme. Možda bih zaista mogao da uradim seriju eksperimenata sa hodanjem unazad, videćemo.
Na šta zaista deluje ovo hodanje?
Ljudi koji propagiraju retro hodanje, pozivaju se na veliki broj istraživanja koja ukazuju na sve njegove koristi:
- Pozitivno deluje na posturu (angažujući osobu na svesnu kontrolu položaja tela), snagu mišića natkolenice, listove, gluteus. Retro hodanje u odredjenom procentu može da unapredi mišićno skeletni sistem.
- Osobe koje žele da ovo hodanje uvrste u svakodnevnu rutinu, omogućiće sebi da koriste i druge mišiće, a ne samo one koji su aktivni tokom hodanja unapred. Samim tim, tokom hodanja ili trčanja unazad angažovano je više mišića nego dok se krećemo unapred.
- Utiče pozitivno na kardiovaskularne funkcije.
- Studija koja je radjena u Milanu 2011 godine, dokazala je da retro trčanje ima zaista pozitivan efekat na zglobove.
Retro hodanje i osteoartritis
Moram da kažem da sam u jednom periodu života imao probleme sa ledjima usled dugotrajnog sedenja, i hodanje unazad je uvek delovalo pozitivno na mene, bar kada se prisetim iznenadnog popuštanja bolova. Tada sam to pripisivao vežbama koje sam radio, a ne trčanju unazad sa sportistima po terenu. Usled kraćeg kontakta pete sa podlogom tokom treninga retro hodanja, pritisak na kičmeni stub postaje manji.
Hodanje unazad, ili retro hodanje je izuzetno dobro kada je u pitanju stimulacija funckija cerebeluma.
Kod ljudi koji boluju od osteoartritisa, jedna studija je pokazala da retro hodanje deluje bolje nego neke druge vrste vežbanja. Dakle terapeutske koristi su očigledno velike.
Degenerativno oboljenje zglobova ili osteoartritis je stanje koje utiče na oštećenje hrskavice zahvaćenog zgloba koje moze dovesti do teškog invaliditeta. Hrskavica koja se nalazi na krajevima kostiju i koja ima ulogu da omogući lakše pokretanje kostiju kao i da spreči direktan kontakt dve kosti u zglobu. Kada dođe do ostećenja hrskavice, dolazi do smanjenja pokretljivosti zgloba i pojave bola u zglobu. Ova studija je želela da uporedi efikasnost retro hodanja u komparaciji sa specijalno dizajniranim programom jačanja.
20 ispitanika je podeljeno u dve grupe, jedna grupa je prošla program a druga hodanje unazad. Hodanje unazad je sprovodjeno u trajanju od 10 minuta.
Studija je zaključila da retro hodanje deluje pozitivno na osteoartritis.
IJHSR_Vol.8_Issue.11_Nov2018/16.pdf https://
royalsocietypublishing.org/doi/10.1098/rspb.2010.1212
Hodanje unazad
Mi ljudi komplikujemo stvari, to je evidentno.
Svet je jednostavan. Sve je jednostavno za one koji žele da posmatraju na taj jednostavan način.
Tako i kretanje kao ovo, unazad.
Čovek mora da se kreće, mora da uživa u rasponu kretanja koje je ispred njega.
Na našu žalost sve manje hodamo, sve više sedimo, ponekad trčimo, jačamo mišiće u fitenes centrima.
Zanimljivo mi je da veliki broj ljudi preko 30 godina, nije uradio kolut unapred ili unazad, nije se okrenuo oko svoje ose, nije skočio, nije potrčao godinama.
Svako ko se kreće u punom rasponu pokreta osetio je gde ga to vodi, kakvo zadovoljstvo je u pitanju i sa koliko punoće njegov život odiše.
Hodanje unazad je odlično, kao i hodanje strance i svaka druga vrsta hodanja, trčanja, skakanja, kretanja, uz osmeh i nekoga pored vas sa kim možete da pričate o svemu onome što vas očekuje.
Da ovaj blog ne bi bio predugačak, a opet dovoljno inspirišući kako biste probali ovu vrstu kretanja, setite se kako je to bilo nekada kada ste bili dete, kretali ste se na sve moguće načine. Tada nam nije bio potreban članak ili odlazak u fitness centar kako bismo se kretali. Sve što je bilo potrebno je poziv drugara ili izlazak napolje, a onda strance, unazad, skokovi, puzanje, trčanje, kotrljanje, čučanje, klečanje, na stotine serija ponavljanja ponekad bez ručka ili večere, a na poziv majke ljutili bismo se što baš sada moramo da prekinemo igru.
Možda je ovo poziv da počnemo da se krećemo bolje kao nekada, da vidimo kakav je osećaj ponovo biti mlad.
Zato za početak, uzmite nekoga dragog za ruku i odvedite ga na jednu dobru dozu retro hodanja…A ako vam se dopadne, možda završite sa jednom dobrom vestibularnom stimulacijom (okretanje oko svoje ose).
Do narednog viđanja, hodajmo što više, na najrazličitije načine 🙂 Srđan
Ovo je „novo“ za mene. Zelim da probam, kao kada sam bila devojcica.
Hvala Srdjane!
Bas sam srecna!
Danas sam isprobala jer imam bolove u donjem dijelu leđa imam bulging tri diska i skoliozu i lumbalnu lordozu i definitivno se smanjio bol. Probacu nastaviti da tako hodam bar jednom sedmično. Javiću utiske. Hvala Srđane.