Prvi tekst na blogu odlučio sam da posvetim mislima. Jedna izuzetno bitna i opširna tema i da bismo nju obradili na pravi način trebaće nam nekoliko tekstova i videa i to sve u samo u jednom cilju, da vi postanete apsolutni vladar svake svoje misli. Iako misao nije prva stvar od koje treba započeti kada je u pitanju rad jednog čoveka na unapredjenju sebe ona je dakako stalni pratioc svih procesa na kojima ikada budete radili. Misao koja se pojavi iznenada i koja je strašna a vi je niste prizvali, vremenom postane stalni gost, medjutim ona je ništa drugo nego posledica iskustava, ličnih, posmatrajući druge, kupeći informacije od okoline ili nešto izvan toga. Zaista taj patern neuralnih konekcija nam šalje informacije od čega da se čuvamo prioritetno, daje nam obrise u izuzetno živim slikama praćenih osećajima u stomaku da bi nešto moglo da bude opasno po naš život. To nešto izvan je tema za neku drugu priliku, za sada moramo da znamo odakle dolazi svaka ta iznenadna frustrirajuća misao i da shvatimo da kontrolisati njih ili bar adaptirati naš lični softver da selektira one misli kojih želimo da budemo svesni, označava preuzeti kontrolu nad svojim životom usled mnogih uticaja kojima smo izloženi.
DA LI MOŽEMO DA SE IZLEČIMO MISLIMA?
Ideja koja zvuči i više nego fantastično, sve bolesti koje imamo, koje su ispred nas moguće je da nestanu samo ako pomislimo na to. Sama pomisao označava rešenje za mnogobrojne ljude koji su u patnji i agoniji, za one koji su tek otkrili svoja stanja i ne znaju koji je sledeći korak, za one koji su se oduvek plašili da bi nešto moglo da im se dogodi. Sa ovom idejom ništa nije nemoguće. Zanimljivo je znati, odakle dolaze sve ove ideje. Kako su započele i ko je njihov osnivač? E pa ovo neće biti tekst o tome, o istoriji svake od ideja, gomili rečenica koje vam neće značiti ( Iako istorija nije beznačajna, već može da nam da jasne odgovore) jer istina je da je od uvek čovek imao priče o mističnim izlečenjima. Da li ona dolaze od strane Boga, prirode, samog čoveka, placeba, ni to nije toliko značajno, ono što jeste je da se ona dogadjaju. Mi ovde hoćemo da uspostavimo osnove, na koji način ovakve stvari mogu da se dogode i zbog kojih ne mogu.
Šta stoji iza ideje izlečenja mislima?
Prevashodno to nije izlečenje mislima, to je itekako pojednostavljen način predstavljanja ovog bitnog fenomena. Potrebno je mnogo mehanizama da se uspostavi kako bi ovo izlečenje stupilo na snagu i kako bi se zapravo dogodilo, još je bitnije:
“Nekoliko ljudi radi istu stvar, na identično isti način i nemaju svi isti rezultat.”
Ako spadate u tu grupu “srećnika” koji nisu uspeli, objašnjenja ljudi koji se zalažu za izlečenje putem misli budu: “Nisi dovoljno verovao, imaš jaku samodestrukciju, nisi se kompletno promenio, ne voliš sebe dovoljno, imaš energetske blokade.’’ “Prošao sam to toliko puta, ne brinite to nije ništa strašno.”
Da li su oni u pravu? “Apsolutno” Da li znaju šta pričaju? “U 99.9999% slučajeva ne.” ( Ovaj jedan 0.0001% sam ostavio za one koji su istinski razumevaoci procesa, oni koji su uspeli u ovom poduhvatu i oni koji su to ponovili na desetinu puta) Zašto su u pravu?
Pa zato što je je sistem jednostavan. Čovek je električno biće, (opis) ovo je prva stvar koju treba da znate, toliko je bitna da ne smete nikada da je zaboravite, urežite je u svaku ćeliju postojanja. Za čitavo naše funkcionisanje neophodan je električni impuls, pa tako i za misli. U toku dana imamo 70/80 000 misli i 90% tih misli su iste kao i prethodnog dana. Ono što je još bitnije, te misli su posledica iskustava koja stičemo tokom života. Memorija koju posedujemo predstavlja mrežu i sekvencu neuralnih konekcija koje ispaljuju u odredjenom redosledu, dakle svako iskustvo ima odredjeni oblik i sekvencu u okviru naših nervnih ćelija koje su spojene. Kako je zaboravljanje značajan proces, mi zaboravljamo najbrže u prvih sat vremena od odredjenog iskustva, a kako zaboravljamo, gubimo deo tih konekcija i njih nadomešćujemo novim. Menjamo ih onim koja nisu naša ili ona koja su pokrenuta ličnom predstavom o tom dogadjaju. Svaki put kada pristupimo našoj memoriji mi ne pristupamo autenitčnom dogadjaju, već onom kome smo poslednji put pristupili. Vidite misli su komplikovan sistem, prethodnih iskustava, brige o sebi/ prioritetne misli opstanka, pazi se, sačekaj, napadni, šta ako… Svaki put kada napravimo neku novu misao, onu koja definiše drugačiju opciju, drugačiji ishod, ona je došla iz od strane našeg operativnog sistema. Taj spoj predstavlja električni impuls, a on podržava aktivaciju odredjenih hemijskih supstanci koje se zovu neuroprenosnici.
U redu, da usporimo na trenutak. Mislimo, spajamo odredjene neurone u odredjeni patern, neuroprenosnici se prenose sa jednog na drugi neuron i tako u krug. Što više mislimo istu misao, to su električni signali učestaliji i jačaju odnos skupine ćelija koje se umrežavaju, tako da kada sledeći put pomislimo tu istu misao, otpor će biti manji, a signal će brže da napravi odredjeni patern.
Zamislite da grupa ljudi ide stazom u šumi, svaki put kada ponove isti put tom stazom, put postaje sve utabaniji i prohodniji.
Zanimljivost: Naš mozak koji 75% čini voda i gustine je meko kuvanog jajeta, sastavljen od 100 milijardi nervnih ćelija koje se zovu neuroni.Jedna nervna ćelija ima od 1000 do 100 000 veza zavisno od toga gde se ona u mozgu nalazi. Kada naučimo nove stvari naši neuroni stvaraju nove veze i razmenjuju informacije jedni sa drugima. Neuroni razmenjuju informacije preko sinapsi, pukotine izmedju grane jednog i korena drugog neurona. Taj umreženi sistem je toliko veliki da samo ako zamislite jednu nervnu ćeliju koja je spojena sa 40 000 drugih i ona sekundi može da obavlja 100 000 funkcija u sekundi i te informacije deli sa drugima koje takodje obavljaju od 1000 do 100 000 funkcija u sekundi. Ta mreža se zove neuronska mreža. ( Placebo ste vi)
Upravo tu dolazi hipoteza “ Neuroni koji ispaljuju zajedno medjusobno se umrežavaju”
Čuli ste često za pojam neuroplastičnosti mozga, on se odnosi na sposobnost nervnog sisitema da promeni svoju strukturu i svoju funkciju tokom života, to se dogadja kao reakcija na promene u okruženju. Nije lako definisati neuroplastičnost i ona se odnosi na promene na različitim nivoima u nervnom sistemu, od promena na molekularnom nivou, kao što su promene u ponašanju, ekspresiji gena itd.
Neuroplastičnost omogućava neuronima da se obnove kako anatomski, tako i funkcionalno i da stvore nove sinaptičke veze. Neuroplastičnost, je sposobnost mozga da se oporavi i da se ponovo izgradi. (opis) Ova sposobnost prilagođavanja nervnog sistema omogućava mozgu da se oporavi nakon poremećaja ili povreda, ne samo to nego ona predstavlja početak prenosa signala ka telu.
Na nju se uglavnom pozivamo kada hoćemo da kažemo da smo sposobni da se kompletno promenimo i da nas mozak podrži u tome, ako istrajemo u toj promeni, ona postaje automatska navika onoga što je trenutno dobro po nas ili ako ne istrajemo, nikome ništa. Tj vrlo retko je nikom ništa, uglavnom pronadjemo žrtvu, krivca koga ćemo da okrivimo kada kod nas nešto ne uspe.
Zanimljivost: Često možete da čujete da se mozak promeni uvek kada naučimo nešto novo ali to nije baš tako. Mozak kod odraslih se ne menja ako ne postoji selektivna promena u fokusu ili selektivna promena u iskustvu. Kada se dogodi trauma mozak se promeni Dakle ako želimo da se nešto promeni moramo da uložimo ogromnu pažnju na to što želimo da se promeni ili na sistem koji vlada Ili da doživimo odredjeni oblik traume.
Literatura: Svet Objektivnosti “PLACEBO STE VI” Knjiga od Džoa Dispenze je izuzetno značajna u ovom polju, iako postoji mnogo kritika na njegov rad od strane mnogobrojnih autora, kao i pohvala, Knjiga Placebo ste Vi je knjiga koju često preporučujem ljudima iz razloga jer objašnjava pojedine fenomene upravo onako kako se oni dogadjaju. Dakle nisu plod mašte. Kako je ovaj blog izveštavanje isključivo objektivne istine, razloga za i razloga protiv uvek ima. Kada je on u pitanju potrebno je znati titula Džoa Dispenze mnogim ljudima uliva nadu, neuronaučnik, genetičar itd. Tj potvrdjuje i daje šansu da su čuda moguća i da medicina usmerava sve svoje istraživačke resurse u ovo polje, medjutim to nije baš tako. Protiv Džo Dispenza nije neuronaučnik, on je doktor kiropraktike, koji je u svojoj edukaciji imao različite oblasti kao sistem koji je morao da prodje. Iako stoji i potpisuje se kao neuronaučnik, to je jedna od stvari usled koje dobija najviše kritika sa rečima da to nije istina i da je ta čitava prezentacija velika manipulacija. “On nema te kvalifikacije.”Neuronaučnici tipično rade istraživanja u laboratorijama. Pojedini rade u klinikama i bolnicama, takodje koriste kompjutere da kako bi kreirali modele ili istražuju nervne sisteme insekata kako bi bolje izolovali odredjena ponašanja. Opis Takodje on je proveo godine u školi prosvetljenja Ramath, koja je osnovana 1988 godine od strane JZ Knajta koji je tvrdio da može kanališe informacije od strane 35000 godina starog bića. Čitava učenja ove škole su zasnovana na sesijama kanalisanja. Takodje u toj školi se uči da ljudska bića imaju kapacitet da iskoriste svoju unutrašnju mudrost, fokusiraju mozak i kreiraju budućnost. Stoga često ga nazivaju New Age propovednikom. Sama ideja kanalisanja zvuči poprilično zastrašujuće iz ugla čoveka donašnjeg vremena. Kada takve stvari pročitamo mnogi od nas se zamisle i opet postave pitanje sebi šta je istina? ZA Medjutim nemojte da vas titule obeshrabre, ovaj čovek je preveo jezik prošlosti u jezik današnjeg vremena, on je učenja koja postoje vekovima i istraživanja koja su ih potvrdila preveo u lično iskustvo i takodje napravio saradnju sa naučnicima koji su na velikom uzorku ljudi koji su posećivali radionice dr Dispenze došli do potvrda i na taj način pojačali saznanja. Radeći dve bitne stvari, komercijalizujući ideju kako bi svi znali da je ,,to’’ moguće i prikazujući iskustva običnih ljudi. Dispenza je dokazao da običan čovek može da uradi nemoguće. Ono što bi trebalo znati da niko nikada nije doveo u pitanje objašnjenje i iskustva koja se dešavaju u radu sa Dr. Dispenzom. Iako je % onih koji su uspeli da ostvare takva čuda, mreža je prepuna iskustava ljudi koji su izlečili stanja i bolesti za koje ne postoje zvanična rešenja. Ono što su pojedinci kroz istoriju uspevali da ostvare, Dispenza je pretvorio u sistemtaski i grupni rad.
IZLEČENJE MISLIMA ZA
Mnogi ljudi su uspeli u tome.
Ne zahteva od vas da obezbedite finansijske resurse.
Ne trebaju vam specijalne lokacije.
Nisu vam potrebni specijalni uslovi.
I da, to može da se dogodi i vama.
Zašto ne pokušati?
Videli ste iz prethodnog teksta da bi svako trebalo da pristupi kontroli svojih misli. Pored svih metoda koje se koriste u tradicionalnoj i alternativnoj medicini u svakom slučaju osnova svega mora da bude svesno usmeravanje ka pozitivnim mislima dok one ne postanu automataski obrazac.
Mehanizam postoji, on je prisutan, vrlo često ne možemo da ga aktiviramo jer smo “nedovoljno pozitivni”
Biti pozitivan tokom dana 2/3h, a ostalih 12h biti negativan ne donosi rešenje.
I ako uspete da budete samo pozitivni 15 budnih sati postoje i ostale stvari na koje treba obratiti pažnju. Biti pozitivan ne označava da ste se promenili već ste rešili da napravite konekcije koje vas vode ka različitom pogledu na samu realnost dogadjaja. I te konekcije nagone vaša tela da ispaljuju sekvencu koktela koji utiču na naše telo na specifičan način. Pozitivno sagledavanje stvari bi trebalo da pretvorite u emocije, emocije u pokrete i nakon toga ostaje vam da istinski poverujete ( Verovanje je tema sledeće nedelje koju ćete moći da pročitate)
IZLEČENJE MISLIMA PROTIV
Procenat uspešnosti varira od 2/3%. Prema web sajtu Džoa Dispenze i njihovom istraživanju od 1700 učesnika na kraju 12 meseci ostalo je 170 od tih 170, 64 je uspelo da promeni stanja, život, izleči bolesti. Očigledno je % izuzetno mali i šanse nisu prevelike. Oni skloniji prepuštanju, konstantnom i usmerenom radu imaju više šansi za uspehom. Ako pravite promenu, imate loš posao, lošu vezu, teške životne okolnosti, treba biti pravi umetnik pretovoriti sve te spoljnje okolonosti u pozitivan naboj. Šanse nisu na vašoj strani. Ne postoje zvanične studije koje odobravaju ovaj vid prakse niti će vas u zvaničnim institucijama ohrabriti i uputiti na pravu adresu kada saopštite da želite pun pristup mentalnom radu pored ostalih metoda.
Bićete izloženi sebi i vrlo verovatno “onom” pogledu.
OBJEKTIVAN SUD lični ugao gledanja
Naše telo poseduje trenutke inspiracije koji nas vode ka neverovatnim životnim okolonostima. Čovek je enigma i u istom trenutku biće o kome znamo sve.
Ako je moguće biti ekspert i laik u nečemu kada je život na ovoj planeti u pitanju to je poznavanje čoveka. Mi smo oni koji žive život tog bića. Oni koji ga svakodnevno posmatraju i daju svoj sud o njegovim različitim ishodima.
Ako već znamo toliko toga o nama, zašto ne pokušati, zašto ne probati, dok to radite, treba koristiti i sve druge ideje i mogućnosti koje ću opisati u narednim blogovima. U misli vredi investirati jer mogućnosti su beskonačne i beskrajne.
Šanse su male, pa šta. Šta ima veze. Kakve su šanse bile da dobijete to sve što imate sada, verujem da su još manje.
Koji god da je vaš put, kontrola misli bi trebalo da bude opcija, pokušajte da napravite svesno pozitivne izbore, reakcije, razumevanja. Radite ih svakodnevno dok ne postanu automatski nesvesni odgovori.
Koliko vremena će vam trebati?
Mnogo više nego što očekujete.
A možda i manje nego što ste očekivali.
Mentalni rad ne treba samo onima koji imaju probleme, on je neophodan svima, jer momenat inspiracije je uvek dobrodošao i svima nam je potreban kada život donese nepredvidjene okolnosti.
Jer kao što znate koliko god se mi pripremali za odredjene ishode uvek se nešto drugo dogodi što može da nas skloni sa tog puta, doza mentalne snage je preko potrebna jer ako malo bolje pogledamo, upravo to je nit koja neke ljude diže iznad ostalih.
KAKO TO URADITI!
U redu da ne bi bilo previše zbunjujuće, vraćamo se na početak.
Naš zadatak je da ako postoji makar i najmanja mogućnost za ovaj proces da pokušamo da minimalizujemo sve moguće greške koje možemo da napravimo tokom rada.
Jednostavno rečeno:
“Hajde da prodjemo sve korake koje moramo da ispoštujemo ako želimo da sve ovo ima smisla.”
Dakle mozak može da se ispolji na nekoliko načina, senzacijama, percepcijama, emocijama, mislima ( svesne/nesvesne) ponašanjima.
Misli su početak jednog procesa koji želimo da uključimo. Od njih sve počinje na nivou promene koju želimo da napravimo.
One mogu biti svesne, usmeravamo pažnju na dogadjaje koje želimo da rešimo ili nesvesne, procesi koji funkcionišu nezavisno od našeg svesnog usmeravanja pažnje. Nesvesne su uglavnom vezane za duboko ukorenjene delove nas nad kojima nemamo potpunu kontrolu. One su vezane za individualno i kolektivno nesvesno. O njima ću takodje pisati opširnije teme jer nesvesni misaoni procesi su delovi nas a mnogi kažu i nečega većeg, stoga zaslužuju veliku pažnju. Pogotovo bi moglo da vas zanima sve ono do čega sam došao prethodnih godina.
Zanimljivosti: I te kako smo svesni šta se dogadja u našem svesnom umu ali ne znamo koje sve informacije sadrži nesvesni um. Nesvesni um utiče na mentalne procese koji nisu dostupni svesnosti ali utiču odluke, osećanja, ponašanja. (Wilson 2002) Frojd je tvrdio da je nesvesni um primarni izvor ljudskih ponašanja. Kao ledeni breg, njegov najvažniji deo ne možete da vidite.
1. Misao predstavlja električni impuls, sada slušajte, ako taj impuls nema odgovarajuću emociju, ne postoji reakcija tela na misao koju ste upravo napravili.
Morаtе da znate da svaka misao nosi odredjenu emociju, mali broj misli nisu povezane sa odredjenim emocionalnim nabojem. Uglavnom pričamo o negativnim nabojima. Ako neko ima usmerene misli a one ne odgovaraju emocijama koje trenutno oseća on nema progres.
Postoje i ljudi koji mogu da imaju misli nezavisno od svih emocionalnih reakcija, kada je to u pitanju pričamo o jednom neverovatnom fenomenu, ako ovo razumete, stvari postaju izuzetno komplikovane i potencijalno mistično značajne, medjutim o tome ćemo tek pričati.
Dakle, da biste vašu novu misao utvrdili ona mora da bude propraćena odgovarajućom emocijom. Ne bilo kojom emocijom, nego onom koja odgovara iskustvu koje želite da steknete.
Samo misao NE može da nas izleči, ali je ona dobar način da započnemo proces.
Vidite možete da budete koliko hoćete pozitivni ali ako ne usmerite svu svoju pažnju na željenu promenu, održavajući fokus na sistemu koji menjate, prosto zaboravite da ste na pravom putu. Šta to znači?
Pod 1, treba da budete svesni svake svoje misli tokom čitavog dana.
Čim primetite onu negativnu, pokušajte da je promenite. Napravite neutralnu misao, ako niste u stanju da proizvedete pozitivnu.
Neutralna misao može biti fokus na nešto što trenutno radite, usmerite pažnju na okupaciju, takodje možete da usmerite pažnju na pojedine delove tela što bi moglo da vas izvede iz negativnog ciklusa. Usmeravanje pažnje ka nečemu možda je najmoćnije otkriće do koga sam došao. Ne mislim da sam ga ja otkrio već mi je donela najviše olakšanja u teškim periodima koji su iza mene. Usmerite pažnju na nešto van problema, iako je to izuzetno teško, telo vam šalje senzacije koje nisu najprijatnije, jer trenutno se dešava nešto što zaokuplja čitavu vašu pažnju a to nešto je potencijalno opasno. U tim momentima sva energija i pažnja su na tom problemu, na potencijalnim ishodima kao i pitanja: Kako to da rešim ? Šta ako ne uspem? Mozak pokušava da pristupi svim raspoloživim informacijama do kojih možete da dodjete, da li ste čuli da je neko imao to stanje? Koliko mu je trebalo vremena da ga prevazidje? Da li ga je uopšte neko prevazišao? Zbog čega neko nije uspeo? Šta ako i mi u tome ne uspemo?
U ,,ludilu’’ misli opstanka koje opsedaju svaki deo našeg bića, promena pažnje je prva stvar koju bi trebalo da uradite. To neće biti lako da se razumemo.
to često može da bude preteško. Sve što treba da uradite je da usmerite pažnju na neki deo svog tela, predlažem srce (opis) i to radite dovoljno dugo vremena, dok vam svaka ćelija u telu govori da to što radite nema smisla, vaša pažnja zaista treba da bude na problemu i načinu na koji biste trebali da ga rešite.
Vi radite nešto suprotno, vi usmeravate pažnju za početak na delove vašeg tela, kasnije to sve unapredjujete nekim drugim idejama o kojima ću pisati. Zapravo dozvoljavate i prepuštate vašem telu da samostalnim resursima reši problem, tako što tok misli ne troši ogromne količine energije i zaokuplja rad tela na njihovo rešavanje, rešenjima koja poznajemo na svesnom nivou.
Da, ovo je teško, mada zaista i nije, ako znate šta je sledeća stvar koju biste trebali da uradite. Vi ste usmerili pažnju, sklonili je sa problema. Usmerili energiju ka vama i isključili negativne misli. One ne postoje. Kada se pojavi negativna vi napravite neku neutralnu ili pozitivnu. Zvuči teško, čekajte tek kada počnete da radite ovo svakodnevno. Zapravo i ne mora da bude toliko teško ako znate koji je sledeći korak.
POKRET
Promenili ste misao ali ne možete emociju.
Vreme je za nastavak. Ustanite i napravite pokret. Kakav pokret?
Ako ne možete da osetite emociju zadovoljstva onda pokušajte da ustanete i da se krećete kao osoba sa tom emocijom.
Ustanite.
Hodajte ispravljene glave. ( Nisam siguran da osoba koju želite da stvorite ima spuštenu glavu)
Udahnite polako, kroz nos. Izdahnite dva puta duže i opustite se.
Nasmejte se.
Usporite pokrete, jer imate vremena za sve.
Produžite korak, tačno onoliko koliko vam je potrebno da se osećate stabilno.
(Produžen korak utiče na jačanje svih mišića uključenih u kinetički lanac)
Ovo je siguran način da promenite vaše emocije.
Promena misli tokom dana ima pomoć, a to je kretanje. Kada kažem kretanje, onda to znači, hodate, trčite, skačete, puzite, sedite, jedete, trenirate kao ta osoba sa uzivšenim emocijama. Vaš život je postao život prepun razumevanja, tolerancije, zadovoljstva, zahvalnosti, jer kako se drugačije oseća osoba koja je rešila sve svoje probleme. Kretanje je emocija u pokretu, krećite se kao ta osoba. Rešili ste sve probleme koji su iza vas. Kako se osećate? Zapišite taj trenutak, snimite ga ako je neophodno i svaki sledeći put kada se dogodi misaono ,,preuzmanje’’ kako rešiti neki problem, vi se podsetite da ste ga već rešili. Kakav je osećaj te osobe koja je rešila problem? Iako moram da kažem u trenutku izrazitih bolova ovaj sistem nema mnogo smisla i to nije tako lako uraditi, tačnije praktično je nemoguće. Bar sam ja tako mislio. Mislio je ključna reč. Sve ono što ne znamo da postoji na svesnom nivou, to ne znači da to zapravo i nije moguće.
Ova rečenica mi se ,,motala’’ po glavi dugi niz godina. Neko je uspeo. Postoji priča. Predanje. Neko je to nekada uspeo. Zašto to ne budem i ja.
Da se vratim na stvari, vi postajete ličnost koja nema niti jednu negativnu emociju kod sebe, čim je primetite promenite je. Kako? Pa počnite pokretom. Ako ste onemogućeni pokretom, onda je vizuelizacija kada god imate priliku prava stvar. Vizuelizacije, pokreti očima, usnama, vi ste osoba koje je fantastična. Kako se oseća ta osoba koja je ispunila sve vaše snove?
Sa misli došli smo do emocija, izuzetno sam pojednostavio ovaj proces ali iz tog razloga pored svake rečenica koja ima obilje drugih sistema postavljen je link kako biste mogli da zadovoljite vaš analitički i procenjivački um i odgovorite na njegovo uobičajeno pitanje: “ Da li je ovo istina?”
Dakle da bi vaš mozak mogao da završi misaoni električni impuls u vidu hemijske reakcije, vi morate da doživite odredjenu emociju koja putem neuropeptida pravi spoj sa ćelijama u vašem telu i započinje promenu strukture ćelija.
Dobro uspeli ste, rešili ste, imate svakodnevno set novih misli, stvorili ste čak i odgovarajuću emociju (tu se dogadja prvi problem za mnoge ljude) a sada treba da to ponovite više puta nego što ponavljate onu istu misao koja vas je dovela do tog stanja i da isključite lakše doživljenu emociju straha u odnosu na dogadjaj koji predvidjate da vas očekuje. Jer već znamo da je itekako lakše razmišljati negativno i predvidjati negativne dogadjaje nego one pozitivne. Telo najbolje upotpunjuje emocije pokretom, dakle misao, emocija, pokret ovo su izuzetno bitni činioci samog dogadjaja.
Idemo korak po korak
Da biste promenili vaš mozak potreban vam je ogroman fokus, ne bilo koji fokus nego onaj koji može da promeni strukturu mozga.
Snažne mentalne probe, dugotrajne meditacije, dugotrajne molitve, jake vizualizacije sve je to nešto što bi trebalo da radite svakodnevno dugi niz godina. i nakon njih da iskoristite moć adrenalina, pa relaksacije da pomognete procesu neuroplastičnosti. Da, dobro ste čuli, obe informacije. Dugi niz godina treba da radite i ne očekujete ništa i ako nakon dugotrajnog fokusa podignete adrenalin pa onda odspavate, uspeli ste. (više u narednim blogovima) Očekivanje predvidja odredjeni ishod, vaš fokus na taj način nestaje. Tačnije kada god predvidjate odredjenu situaciju vi to radite na osnovu odredjenog stereotipa koji ste pokupili u dosadašnjem delu života. Sada želite da izbegnete bilo kakvo uporedjivanje sa dobrom poznatim ishodima. Oni koji shvate da treba da rade godinama, naprave promenu u roku nekoliko nedelja. Toliko takvih dokaza sam video da više ne postoji dilema, treba prevariti sebe.
Kada god uhvatite sebe da negativno razmišljate, promenite to odmah. Verovatno će to biti najteža stvar koju ste imali priliku da radite u životu, toliko teška da vam se sada možda čini apsurdno što uopšte ovo i čitate. Medjutim istrajte bar 7 godina u promeni svake svoje negativne misli. Izuzetno je bitno da sebi date 7 godina da se promenite, kao da je u pitanju neki elitni univerzitet za koji će vam trebati godine da savladate sve njegove lekcije a on zaista ima samo jednu temu.
Emocije
Dakle pored misli i kontrole misli tokom vaših vežbi dugotrajnog usmerenog fokusa, vi biste trebali u tom stanju potpunog mirovanja da doživite emocije koje poboljšavaju funkciju imunog sistema, iako je malo studija radjeno na temu kako pozitivne emocije utiču na poboljšanje imunog sistema, već su uglavnom fokusirane na negativne emocije i njihov impakt na imuni sistem i tu su stvari nedvosmisleno jasne. Negativne emocije slabe imunisistem, pozitivne emocije kao sreća i zahvalnost bi trebalo da ga itekako pospeše, iako ono što je bitno da relaksacija potvrdjeno, bar one studije koje istražuju odgovore relaksacije na ljudima sa zdravstvenim problemima, deluje na poboljšanje funkcija imunog sistema.
Interesantan zaključak je da radost ima pozitivno dejstvo na imuni sistem Ovde
ZADATAK 1
Posmatrajte sebe 14 dana. Od budjenja, pa do odlaska na spavanje. Posmtrajte svaku svoju misao koja vam se pojavi u glavi kao opstrukcija života koji želite da postignete. Kada se ona pojavi promenite je.
Da li možete to da uradite?
ZADATAK 2
Posmatrajte sve emocije koje u toku dana ispoljavate. Svaku od tih emocija koje se pojave kao odgovor na svakodnevni život. Ne zaboravite, pozitivne misli bez emocija ne znače mnogo toga, jer emocije nam daju iskustvo dogadjaja a iskustva su utemeljena u telu kroz emociju uz pomoć neuropeptida koji se vezuju za receptore i menjaju strukturu ćelije. Da li ste nestrpljivi kada kasnite? Da li ste ljubomorni na nečiji uspeh, lepotu, status? Da, da, sve je to bitno i to morate da promenite. Naravno neće biti moguće da prema osobi na koju ste ljubomorni odmah napravite pozitivnu emociju, onoj koja vas iritira da osetite radost, prema onoj koja vas stalno ispravlja i kritikuje osetite zahvalnost. To neće biti ni malo lako, radije za početak primetite kako se osećate i eliminišite taj osećaj kroz razumevanje. Razumite kako se osećate i shvatite da to nije dobro za vas.
Za vas postoji nešto mnogo bolje, godine istog ponašanja su vas dovele tu gde ste sada. Vreme je za godine ponašanja koje će vas dovesti tamo gde želite da budte, čak iako ne budete, nije vam značajno. Bitnije je da se vi sada osećate drugačije i da znate kakav je osećaj kada rešite sve probleme. Ovaj dogadjaj ima mnogo svojih prednosti, jedan od njih nije samo na svesnom nivou čoveka, već razrešava njegove duboke probleme prošlosti.
A o tome neki sledeći put.
Promenite misli, emocije i iskoristite pokret da to sve prenesete svome telu kako bi dobro zapamtilo iskustvo.
Jer ipak možda je ovo samo početak.
