Problemi sa želucem? Nikada više!
Bilo da spadate u grupu ljudi koji su se barem jednom susreli sa problemom sa želucem, ili ste u kategoriji onih koji se svakodnevno bore sa istim, ovim videom otvaram mini serijal namenjen želucu, problemima i što je važnije, njihovim rešenjima. U sledećoj epizodi, isprobavamo jedan od recepata.
Dobro došli na dugo očekivani serijal na blogu.
Uff… koliko teških trenutaka je iza stvaranja ovog serijala, mislim da bi čitav film mogao da se snimi o broju ljudi koji nešto rade, a nisu sigurni na koji to način zapravo i radi.
Zapitao sam se nekoliko puta da li su ta izlečenja samo običan placebo i zbog toga ima toliko različitih iskustava ljudi sa istim problemima.
Ovaj serijal je zahtevao mnogo energije, mnogo finansijskih resursa i nekoliko ozbiljnih razmišljanja da li da odustanem.
Taman kada bih rešio da će ovo biti nemoguća misija, da ću ovim tempom sagoreti i da je vreme da se posvetim poslu koji je znatno trpeo, pojavio bi se neko ko nije znao odakle da krene. Neki čovek koga bih sreo i koji bi mi rekao “Sve sam probao, pa hajde i ovo.“ Setio sam se sebe, moje potrage i svega onoga kako mi je bilo dok sam tragao hodnicima bez znakova.
Vaša podrška je bila korisna i značajna i hvala na tome.
Tesline visokofrekvente struje su prva epizoda, iako nisam osetio neku ekstremnu raziku u poboljšanju određenih simptoma, kao što je onaj sa ilijumom, ovaj uređaj čini čuda za mnoge ljude i njihova iskustva su fenomenalna. Veliki broj ljudi mi je pisao o koristima ovih oscilatora i ja ne mogu da zanemarim tu količinu povratnih informacija. Naravno, postoje i oni drugi kojima to nije donelo ništa. Zbog čega je to tako, na kraju ovog serijala pokušaćemo da dođemo do odgovora.
Kada su u pitanju visokofrekvente struje, tu je sve rečeno. Smatram da bih samo zagušio ovaj tekst pišući o svim koristima i istoriji ovog otkrića.
Elektricitet je jedna od najznačajnihijh sila u prirodi i ima dugu istoriju u biomedicini.
Skribonimu Largus je koristio električne jegulje “Genus Torpedo“ kako bi lečio glavobolje kod svojih pacijenata.
Nakon “iskre“ elektriciteta otišli smo korak dalje i evo nas danas u vremenu koje nudi fantastične mogućnosti.
Dobar deo života proveo sam živeći u inostranstvu. Putujući po različitim zemljama, hteli to ili ne, neke stvari primetite. Iako vam u tom trenutku možda deluju čudno, kasnije one dobiju neki smisao.
2017. godine na Malti, imali smo utakmicu u kvalifikacijama za ligu šampiona. U jednom od dana kada lutate tek da vam prodje vreme do sledećeg treninga ili neke timske obaveze, šetajući gradom, video sam stariji par kako hoda unazad. Bilo mi je zanimljivo i naravno kada radite u sportu, mladi sportisti uvek imaju dovitljive načine da prokomentarišu nešto što vide, a što nije uobičajeno.
Usled takvih komentara i smeha koji dodje kao posledica, zaboravite šta ste zapravo videli sve dok to ne primetite iznova, iznova i iznova.
Pretražujući po interentu, naišao sam na ogromnan prostor i primenu hodanja unazad u našoj kulturi.
Nisam znao ništa o tome, delovalo mi je nestvarno da postoji tolika primena i priča o običnom hodanju unazad kroz našu istoriju. Svaki trening prethodnih godina, započinjali smo tako što jedna od vežbi zagrevanja bude trčanje unazad ili neki drugi oblik kretanja unatraške. Hodanje unazad ima veliku primenu kada je priprema sportista u pitanju, a takodje post rehabilitacijski programi vrlo često pored različitih vrsta kretanja uključuju i ovu.
Saznanje da postoje takmičenja u hodanju i trčanju unazad je nesvakidašnje.
Kada ukucate ovaj naziv na pretraživaču, možete da saznate mnogo toga o ovoj praksi koju neki ljudi primenjuju.
Ova ideja nije nova i ne pripada našem dobu. Veruje se da je ovaj koncept nastao još u vreme drevnih Kineza.
Osmislili su čak i izreku:
,,Sto koraka unazad vredi kao hiljadu koraka unapred.’’
Drevni Kineski narod je hodao unazad da bi održao dobro zdravlje ali kao i lek za određene probleme.
Ova praksa je prenošena generacijama, sve do današnjeg dana. Ako posetite ovu zemlju, u parkovima možete da vidite veliki broj ljudi koji hodaju unazad, a mnogi u isto vreme tapšu rukama. Kinezi veruju da ovo tapšanje pomaže da se balansira QI ili životna energija.
QI zauzima veliki deo kada je Kineska kultura i tradicija u pitanju.
Bilo da je u pitanju terapija ili borilački sport, QI možete da pronađete svuda. Ako pitate nekog Kineskog učitelja da vam objasni QI, oni će vam reći da zapadnjaci pokušavaju mnogo toga da objasne svojom terminologijom. Nema potrebe da se QI objašnjava, sa detaljnom vežbom telo će razumeti šta to zapravo znači.
Veliki broj vežbi koje sam probao u mom procesu potrage za boljim zdravljem, a koje su došle iz Kine, upravo su sadržale tapšanje rukama. Moram da priznam da sam izbegavao tu praksu jer sam delovao sam sebi čudno dok to radim. Moja supruga, koja je već navikla da isprobavam različite metode, kada bi ušla u sobu samo bi prevrnula očima videvši da hodam unazad po dnevnoj sobi i tapšem rukama.
Moj kum sa kojim sam delio karantinsku sobu, godinama je imao priliku da vidi razne stvari u mojoj potrazi. Od nošenja posuda za čaj koji je morao da se meša 45 minuta, slušanja frekvencija koje su delovale na ćelije, nošenja specijalnih svetala koja su ulazila u nozdrve…
Kada malo bolje razmislim, ljudima sam zaista priređivao zabavne trenutke. Kada danas pogledam na taj period života, uhvatim sebe da se smejem sećajući se svega što se događalo. Naravno, tada sam pristupao tom poslu sa velikim značajem i obavezom.
Ne kaže džabe izreka ,,Bolestan čovek ima jednu želju, a zdrav hiljadu.“
Da se vratimo na temu.
Na svake dve godine, zaljubljenici u retro trčanje širom sveta, okupljaju se kako bi se takmičili trčeći unazad u svim trkačkim disciplinama, počevši od trke na 100 metara pa sve do trke na deset hiljada metara.
Poslednje prvenstvo održano je u Engleskoj, u Londonu 2020 godine.
Aron Yoder je najbrži čovek na svetu kada je u pitanju trčanje unazad. Nakon povrede kolena nakon koje više nije mogao da se bavi sportom, tražio je način kako da ostane aktivan, a da ne opterećuje toliko svoje koleno. Kada je otkrio trčanje unazad, za njega više nije bilo dileme. U njegovom intervjuu kaže da trči unazad kada god stigne, i što je najbolje za njega, nema više problema sa kolenima. Aron radi kao trener sa atletičarima i svakodnevno koristi trčanje unazad, za koje tvrdi da je promenilo performanse njegovih sportista.
Postoji primer:
Čovek koji je hodao unazad 25 godina, 1989. godine, Mani Manithan, navodno zaboravio je da hoda unapred.
Zamislite da pokušate da samo sat vremena po kući hodate unazad, ova ideja mi se vrzma po glavi već neko vreme. Možda bih zaista mogao da uradim seriju eksperimenata sa hodanjem unazad, videćemo.
Na šta zaista deluje ovo hodanje?
Ljudi koji propagiraju retro hodanje, pozivaju se na veliki broj istraživanja koja ukazuju na sve njegove koristi:
Moram da kažem da sam u jednom periodu života imao probleme sa ledjima usled dugotrajnog sedenja, i hodanje unazad je uvek delovalo pozitivno na mene, bar kada se prisetim iznenadnog popuštanja bolova. Tada sam to pripisivao vežbama koje sam radio, a ne trčanju unazad sa sportistima po terenu. Usled kraćeg kontakta pete sa podlogom tokom treninga retro hodanja, pritisak na kičmeni stub postaje manji.
Hodanje unazad, ili retro hodanje je izuzetno dobro kada je u pitanju stimulacija funckija cerebeluma.
Kod ljudi koji boluju od osteoartritisa, jedna studija je pokazala da retro hodanje deluje bolje nego neke druge vrste vežbanja. Dakle terapeutske koristi su očigledno velike.
Degenerativno oboljenje zglobova ili osteoartritis je stanje koje utiče na oštećenje hrskavice zahvaćenog zgloba koje moze dovesti do teškog invaliditeta. Hrskavica koja se nalazi na krajevima kostiju i koja ima ulogu da omogući lakše pokretanje kostiju kao i da spreči direktan kontakt dve kosti u zglobu. Kada dođe do ostećenja hrskavice, dolazi do smanjenja pokretljivosti zgloba i pojave bola u zglobu. Ova studija je želela da uporedi efikasnost retro hodanja u komparaciji sa specijalno dizajniranim programom jačanja.
20 ispitanika je podeljeno u dve grupe, jedna grupa je prošla program a druga hodanje unazad. Hodanje unazad je sprovodjeno u trajanju od 10 minuta.
Studija je zaključila da retro hodanje deluje pozitivno na osteoartritis.
IJHSR_Vol.8_Issue.11_Nov2018/16.pdf https://
royalsocietypublishing.org/doi/10.1098/rspb.2010.1212
Mi ljudi komplikujemo stvari, to je evidentno.
Svet je jednostavan. Sve je jednostavno za one koji žele da posmatraju na taj jednostavan način.
Tako i kretanje kao ovo, unazad.
Čovek mora da se kreće, mora da uživa u rasponu kretanja koje je ispred njega.
Na našu žalost sve manje hodamo, sve više sedimo, ponekad trčimo, jačamo mišiće u fitenes centrima.
Zanimljivo mi je da veliki broj ljudi preko 30 godina, nije uradio kolut unapred ili unazad, nije se okrenuo oko svoje ose, nije skočio, nije potrčao godinama.
Svako ko se kreće u punom rasponu pokreta osetio je gde ga to vodi, kakvo zadovoljstvo je u pitanju i sa koliko punoće njegov život odiše.
Hodanje unazad je odlično, kao i hodanje strance i svaka druga vrsta hodanja, trčanja, skakanja, kretanja, uz osmeh i nekoga pored vas sa kim možete da pričate o svemu onome što vas očekuje.
Da ovaj blog ne bi bio predugačak, a opet dovoljno inspirišući kako biste probali ovu vrstu kretanja, setite se kako je to bilo nekada kada ste bili dete, kretali ste se na sve moguće načine. Tada nam nije bio potreban članak ili odlazak u fitness centar kako bismo se kretali. Sve što je bilo potrebno je poziv drugara ili izlazak napolje, a onda strance, unazad, skokovi, puzanje, trčanje, kotrljanje, čučanje, klečanje, na stotine serija ponavljanja ponekad bez ručka ili večere, a na poziv majke ljutili bismo se što baš sada moramo da prekinemo igru.
Možda je ovo poziv da počnemo da se krećemo bolje kao nekada, da vidimo kakav je osećaj ponovo biti mlad.
Zato za početak, uzmite nekoga dragog za ruku i odvedite ga na jednu dobru dozu retro hodanja…A ako vam se dopadne, možda završite sa jednom dobrom vestibularnom stimulacijom (okretanje oko svoje ose).
Do narednog viđanja, hodajmo što više, na najrazličitije načine 🙂 Srđan
Dobrodošli u još jedan podcast. Današnji i ujedno i prvi gost u podcastu je Bogoljub Pejčić, čovek koji je obišao celu planetu i donosi nam pregršt informacija vezanih za suplementaciju i ishranu.
On je nutricionista, sportski trener, završio je stomatološki fakultet u Beogradu. Ukratko, čovek sa kojim možete razgovarati o mnogo tema.
Uživajte u ovom podcastu, siguran sam da ćete mnoge stvari odmah primeniti nakon slušanja.
Konačno izlazi podcast sa delom odgovora na vaša pitanja. Zaista su bila jako interesantna, obradili smo dosta važnih tema.
S obzirom da vaša pitanja i dalje svakodnevno pristižu, rešio sam da podelim u dva podcasta kako biste svi dobili odgovore na ono što vas zanima.
Došao je red na pitanja i odgovore u vidu podcasta, u okviru blog sekcije samo za članove bloga.
Vaše pitanje možete postaviti postavite putem glasovne poruke.
Do ponovnog viđanja, uživajte u ovim sunčanim danima.
Srđan
Svaka osoba na ovom svetu koja je ikada rođena, postavila je sebi pitanja: Koja je moja svrha? Za šta sam stvoren?
Nekima je svrhu namenila sudbina, a drugima je to uradila okolina, pa su svoju svrhu ispunjavali radeći sve za više ciljeve.
Oni koji su saznali za šta su stvoreni, šta je to što ih ispunjava, herojski su jurili ka svrsi svog života, boreći se svim srcem, a neki su čak ostavljali živote u ovoj borbi.
Koliko puta sam u ovih 40 godina života zapitao sebe koja je moja svrha? Da li sam na pravom putu? Zašto imam osećaj da mi nešto nedostaje?
Ako dugo zanemarujete ta pitanja a osećaj suzbijate, vi ih utiskujete duboko unutar sebe. Svakodnevno se borite sa novim motivima, pitajući sebe zašto i dalje radite to što radite, to što vam se ne dopada… Vremenom gubite unutrašnji kompas.
Zašto provodite vreme sa ljudima, u okolnostima koje vam ne pripadaju? Izgovora bude milion, a osećaj se zakopa još dublje i dublje. Svrha postaje mit, a smisao dečija bajka sa srećnim krajem, sa kojom se deca oduševljavaju, a vi znate da to nije istina.
Nakon što sam prestao da tragam za ovim odgovorima, otkrivši svoj unutrašnji pokretač, vrlo brzo je bilo jasno da su i drugi ljudi izmučeni ovim pitanjem.
Život bez svrhe je patnja, a onaj koji nema svrhu i odbija da je pronadje postaje ljutit, ogorčen, osvetoljubiv, okrutan.
Svrha je bitna za svakoga od nas. Toliko želimo da udjemo u njen tok i da samo idemo ka napred, da iskoristimo sve resurse i dodjemo do konačnice naše potrage.
Dobar dan. Imam 35 godina i ne znam šta da radim od života? Ne znam za šta sam stvoren? Kako da pronadjem to što me usrećuje?
Mesečno dobijamo na desetine poruka ovog tipa. Svi smo mi u potrazi za svrhom i smislom koji živimo.
Smisao je instinkt, koji vas vodi kako biste preživeli svoj put. Vaš put je vaš smisao, a kraj puta je svrha. Kraj tog puta može da otvori neki drugi put ili da se na kraju razgrana na stotine drugih puteva. To se dogadja kada čovek udje u tok smisla i razume da svrha može da ima mnogo opcija, a svaka je okovana istim vrednostima. Samo što svaki put nosi u sebi neke nove lekcije.
Što više napredujemo, upoznajemo sebe, otkrivamo, suočavamo se, kao da otključavamo neke nove opcije i mogućnosti.
Kao da otključavamo prošlost, ona se otvara pred nama i otvara vrata kako bismo je razrešili i otišli dalje u nove lekcije.
Nismo samo mi u potrazi za ovom vodiljom. Mnogi ljudi čovekove prošlosti su postavljali sebi isto pitanje, pričali o njemu, vodili debate, raspravljali se i doneli zaključke. Zanimalo me je uvek kako druge kulture gledaju na svrhu, šta one vide u njoj, kako stupaju tom stazom? Šta kažu ljudi koji tvrde da su pronašli smisao svog života i da tačno znaju koja je njihova svrha?
Hajde da istražimo šta nam govore različite kulture i različiti ljudi, kakvi su to saveti kada je u pitanju ova mudrost.
Možda su sve iste, a možda je neka i drugačija.
Da bismo započeli, vratićemo se daleko u prošlost. Ispitaćemo dnevnike koje je napisao jedan od najvećih rimskih imperatora, Marko Aurelije.
Rimski imperator Marko Aurelije verovao je da svaki čovek ima svoju svrhu, a u njegovim dnevnicima on je opisao kako bi svako mogao da je pronađe.
Život je kratak. Prošlost poznajemo, ona je prošla. Budućnost ne poznajemo. Sadašnjost je ono što nam donosi smisao. Ona će vam uvek dati šansu da otkrijete svrhu.
2. Pitaj sebe da li si srećan?
Slušaj svoje srce i intuiciju. Kada radiš stvari zbog kojih nisi srećan, zaglavljen na poslu koji ne voliš, provodiš vreme sa ljudima koji te ne vide, zaboravljaš ko si, zaboravljaš da imaš izbor. Zaboravljaš da imaš sposobnost da pokreneš život u pravom smeru. Tvoj unutrašnji kompas te vodi nepogrešivo. Jasno će pokazati pravac u kom srce kuca najjače.
3. Šta je to što volim da radim?
Zapitaj se šta voliš da radiš, šta je to u čemu uživaš, koji su to pokretači zbog kojih ustaješ svako jutro pre vremena. Kada su ljudi opčinjeni sa onim što rade, radije će prestati da jedu i spavaju, nego prestati sa uvežbavanjem toga sa čime su opčinjeni. Neki bi mogli da saznaju šta je to što ih ispunjava, a onda da otkriju da nemaju veštine za to. Ako hoćeš da budeš pisac, piši svaki dan. Ako hoćeš da budeš slikar, slikaj svaki dan.
4. Šta moram da promenim u sadašnjosti?
Ako do sada nisi pronašao smisao u svom životu, niti imaš naznake kako svrha izgleda, razmisli šta bi mogao prvo da promeniš, kako bi se promenio i odgovor na ovo pitanje. To je nešto svakodnevno, nešto na šta ne obraćaš pažnju, a možda i nešto sa čim izbegavaš da se suočiš. Promeni to i promeniće se i sve drugo.
5. Prestani da brineš o ishodu.
Šta ako bude loše, šta ako, šta ako. Tih pitanja je mnogo. Dobićeš ono na šta se fokusiraš. Fokusiraj se na sve ono što možeš da kontrolišeš, a ne na ono što nije pod tvojom kontrolom.
6. Ignoriši negativne ljude.
Uvek će postojati ljudi koji ce ti reći da nešto ne možeš da uradiš, da nisi pametan, da nemaš dovoljno konekcija. Ako hoćeš da ostvariš svoje ciljeve moraš da naučiš da ignorišeš negativnost. Provodi vreme sa ljudima dobrog karaktera, čitaj knjige velikih ljudi prošlosti. Ljudi svakako utiču na nas, bolje pronaći one čiji su životi ispisani vrednostima i dobrim delima.
Japanci imaju svoj sistem koji ih vodi ka smislu i svrsi života, a njegov naziv je IKIGAI- Razlog za postojanje.
Šta je to zbog čega hoćemo da se probudimo ujutru? Ikigai nam pomaže da otkrijemo sastojke ulaska u tok života.
Mnogi ljudi rade poslove koje mrze, idući svakodnevno nezadovoljni na posao. Kada se završi radna nedelja i dodje vikend, često uhvatimo sebe razmišljajući o tom ponedeljku, koliko nam je mučan. Kada on dodje, jedva čekamo vikend. To nije baš ugodan način da živimo, ne činimo sebi uslugu, kao da radimo protiv sebe.
Promena koju moramo da napravimo se svodi na dva principa, na promenu stava i promenu okolnosti.
Kada radimo prave stvari sa prvim stavom, možemo da upadnemo u tok.
Ikigai sadrži 4 dimenzije.
Ikigai nosi pravila po kojima bismo mogli živeti i vredi ih takodje spomenuti:
Kako da pronadjemo sebe?
Jedan od najvećih mislilaca svih vremena, temu je obradio istražujući duboku prirodu ljudske psihologije. Napisao je vodič kako individue mogu da oblikuju budućnost tako što prihvataju odgovornost za ono ko su.
Kada je Niče u pitanju, pronaći sebe je najvažniji apsekt naših života.
U skladu sa tim, Niče je opisao 4 koraka u potrazi za sobom:
Čini mi se da nemam kompas koji će da mi kaže šta mi je sudjeno, a ipak kada pogledam unazad sve se čini tako dobro organizovano, kao da sam imao vodiča koji me vodi. Niče
U bogatoj kulturi ovog izumirućeg naroda, proseže se priča dobra i zla. Borbe koji čovek vodi unutar sebe. Svi znamo priču o dva vuka. Jedan vuk je zao, ljubomoran, zavidan, pohlepan, arogantan, egoističan, lažljiv, pun lažnog ponosa. Drugi vuk je pun dobrote, radosti, mira, ljubavi, nade, poniznosti, ljubaznosti, empatije, dobrodušnosti, istine i vere. Dva vuka ima svako unutar sebe i na kraju će pobediti onaj koga hraniš.
Život je šetnja. Jedna priča ovog naroda zapala mi je za oko, razmišljajući o pitanju smisla i svrhe. Na samom početku stvoritelj je dao svih ljudima dar. Mi ga zovemo dar izbora. Svako od nas pored tog dara, ima i mogućnost da razlikuje dobro od lošeg. Stvoriteljev dar izbora nam daje mogućnost da biramo, znajući da li radimo za dobro ili loše.
Navaho Indijanci su govorili da je život šetnja, putovanje i da postoje dva načina da hodamo kroz život, primenjujući ovaj dar izbora. Možemo da biramo da hodamo napred ili da izaberemo da hodamo unazad. U svakom trenutku birajući korak napred ili korak unazad, znaćemo da postoje i posledice, a te posledice nisu izabrene. One će svakako doći, možda pre ili kasnije ali dolaze.
Izbori ka napred su nagradjeni srećom, zadovoljstvom, znanjem, mudrošću. Izbori da idemo u nazad nas vode ka nesreći, tugi, očaju, tami.
Na kraju života kada se naša tela polegnu u majku zemlju, mi ćemo znati da li smo bića puna svetla ili bića puna tame.
U to vreme ne možemo da vratimo vreme i uperimo prstom optužujuće ka nečemu ili nekome.
Znaćemo, jer smo mi ti koji su birali da li idu napred ka svetlu ili nazad ka tami.
,,Ne veruj šapatu koji te vuče unazad’’.
U svakom trenutku u svom životu imaš snagu da kreneš ka napred. Bog nam je dao dar izbora, da krenemo ka napred i da nam korak unapred donose sreću i mir, kako bismo uvek znali ko možemo da postanemo.
1500 preostalih lovaca sakupljača koji žive u Africi, prilično jednostavno žive svoj život.
Kada su ih upitali šta je sreća, rekli su da kada imaju hrane, meda i vode, to je srećan trenutak. Na sva pitanja koja im je ispitivač postavljao, oni su govorili u sadašnjosti, ne pridajući mnogo brige budućnosti ni prošlosti. Izgledaju srećniji sa manje opcija, zadovoljavajući svoje osnovne potrebe.
Slušajući i tragajući za ovim pričama, došao sam do modernih istraživanja koja opisuju naše pokretače zbog kojih često osećamo da naš život ima smisao i svrhu. Ovo su pojedini:
Možda i jedan od najznačajnijih pokretača jednog čoveka. Čini nam se da svako ima ugradjen ovaj kompas unutar sebe, pogotovo kada su u pitanju naša deca i ljudi koje volimo.
Kada postanemo roditelji, u tom trenutku se u nama upali mod, koji je bio skrivan dugo unutar nas – obezbedi.
Čini se da smo u stanju da radimo mnogo toga kako bismo njima obezbedili sve ono što im je potrebno. Ovaj unutrašnji motiv je okrenut ka preživljavanju.
Želja da zaštitimo ljude koje volimo, grupe, ideje, u nama je izuzetno velika. Svakodnevno ljudi štite nešto svoje, fanatičnom rešenošću, crpeći ekstremne nivoe snage iz svake svoje ćelije.
Želja da se zaštiti je toliko snažna da stoji iza svakoga od nas.
Kroz istoriju, velike bitke su se vodile kako bi pojedinac ili grupa zaštitili sebe, namirnice, gradove, porodice, ideje.
Svi znamo kakav se osećaj stvori u nama kada zavolimo nekoga ili kada postanemo opčinjeni nekom idejom. Odjednom to je jedino što ima smisla raditi svakodnevno.
Ako bi se dogodila bilo koja pretnja koja bi mogla da ugrozi ono što volimo, u nama se javlja snažna želja da zaštitimo.
Želja da se otkriju tajne, da se iskusi što je više moguće, da se vidi. Ovo je vodeća sila mnogobrojnih svetskih istraživača i putnika. Onih koji su uživali u otkrivanju ideja o kojima nisu mnogo toga znali. Istorija je prepuna priča o ljudima koji su pronašli svoj smisao i otkrili svrhu istražujući.
Pobedi konkurenciju, postani najbolji, popni se na vrh sveta.
Upoznao sam mnogo velikih sportista, svaki od onih najvećih imao je jaku želju da pobedi druge. Želju da svakodnevno unapredjuje sebe i postane sve bolji u pobeđivanju i osvajanju.
Iako konačnica osvajanja nije toliko ispunjavajuća jer mnogima se dogodi da kada dodju na krov sveta, shvate da tamo nema ništa, sami su i usamljeni. Odjednom sve je nestalo, sama svrha nije potrkepljena konačnim zadovoljstvom i smisao novog dana se izgubi. Depresija, anskioznost, nepoznavanja ko si, postaju senke koje se nadviju nad osobom.
Stvoriti nešto, podeliti sa svetom. Koliko ljudi je samo ovo poželelo.
Fotografi, slikari, pisci, izumitelji, želeli su da stvaraju i da ostave svetu nešto iza sebe, nešto što će mu koristiti, što će neke druge inspirisati.
Kreativnost je davanje a nije uzimanje. Ako neko iz kreativnosti želi da uzima, motiv mu neće biti dobar i vrlo često se neće dogoditi ništa.
Pomagati drugima, otkloniti prepreke, teskobe, neprijatnosti, patnju kojoj su drugi ljudi izloženi. Zaista, osobe koje imaju osećaj za ovu svrhu često vode ispunjene živote.
Živeti život po odredjenim pravilima.
Zbog čega je to toliko snažna pokretačka sila, verovatno dolazi iz dva razloga:
Vera je neverovatno snažan pokretač, to možemo da vidimo kod svih ljudi koji su verujući i koji ponizno prihvataju sve ono što im život daje, poštujući vrednosti koje verniku donose mir u srcu.
KAKO ZAISTA PRONAĆI SVRHU?
Dobro, čuli smo sve ove ljude. Takodje posmatrajući neke druge koji su pratili ova i slična načela, video sam da su zaista postali ispunjeniji, srećniji, mirniji. Pronašli su nešto svoje.
Ako pogledate pažljivo, videćete odredjene obrise gde bismo mogli da pronadjemo smisao svog življenja i gde leži naša svrha:
2. Prestani da pričaš svima sve, počni malo više da slušaš. Ako imaš nešto da kažeš, izgovori to bez ustručavanja, ali radije slušaj. Zato se i kaže da imamo par ušiju, a samo jedna usta da bismo duplo više slušali nego što pričamo. Kada počnete da slušate ljude a manje pričate, saznate mnogo toga o njima. Uglavnom vam kažu sve njihove motive, ma koliko god da ih dobro skrivaju. Previše reči je često nepromišljeno, velika je šansa da će medju njima zalutati neka kojom se ne ponosimo. Zato slušaj druge ljude da bi saznao šta oni žele od tebe. Šta oni žele od sveta. Koja su sredstva kojima se služe da dodju do toga? Da li se tebi to dopada ili ne? To bi mogao da zaključiš i da nakon toga izabereš put kojim ideš, tačnije saputnike na tom putu. Bitno je moći izabrati ljude koji su pored tebe, a to ne možeš da uradiš pričajući stalno. Ponašaj se prema svom životu generalski i odredi sa kim želiš da provodiš vreme. Od koga želiš da učiš. Kome ćeš da pomogneš. Koje ljude ceniš i vrednuješ, a koje ne.
3. Bolje da naučiš nego da budeš primoran da učiš. Takodje teško se uči ako nisi primoran da učiš. Lekcije koje dobijaš na ovaj način su bolne i teške. Nose duboke poruke. Za pronalazak svoje svrhe i življenja svog smisla, moraš da budeš spreman svaki dan da budeš učenik i student. Svaki dan da naučiš nešto i pokušaš sa tim da ovladaš. Da tražiš lekcije svuda oko sebe i isključiš svoj ego kada se pojavi neko ko bi mogao da ti pomogne da napreduješ.
4. Ostani prisutan. Svaka od ovih lekcija koju smo čuli je opisala pojam prisutnosti. Prestani da živiš u prošlosti ali kada naidje, suoči se sa njom. Prestani da predvidjaš budućnost jer niko ne zna kakva će ona biti. Zapravo, biće onakva kakva ti je potrebna a ti je dočekaj sa osmehom i spremnošću da iz nje nešto bitno naučiš. Ono što je potrebno to je da živiš sada. Da ostaneš u svakom trenutku i sve izvučeš iz njega, sve vrednosti, sve lekcije, svakoj misli posveti pažnju. Zapitaj se kome mogu sada da učinim dan boljim? Koga mogu da usrećim nekim mojim postupkom? Zapitaj se, mogu li u svakom trenutku da budem bolji od sebe pre nekoliko trenutaka, birajući put vrednosti kojim idem.
5. Brini o sebi. Posmatraj sebe kao nerazumno dete koje ne želi da ustane iz kreveta, pokaži mu put. Kada mu se ne radi nešto što je bitno, posavetuj ga kako da to uradi. Ako ni ti to ne znaš, reci mu da ipak pokuša. Iskustva nose najveće lekcije i samo na taj način može da se proživi život vredan življenja. Kada se plaši nečega što ne predstavlja životnu opasnost, reci mu da je strah u glavi i da se suoči sa njim. Ohrabri ga i poguraj napred, tek toliko da vidi da je moguće.
6. Pronadji nešto što voliš da radiš, nešto u čemu si zaista dobar. Možda čak trenutno i nisi ali si spreman da postaneš jer ti to mami osmeh na lice. Smisao će se pojaviti odmah, a svrha te čeka iza ugla.
Ovo su neka od pravila za koja su mnogi ljudi rekli da su im donela smisao i svrhu. Možda pomognu i tebi. Tačnije, siguran sam da će ti pomoći ako pokušaš, odeš korak dalje van čitanja ovog teksta i sledeći dan ustaneš nasmejan. Zapravo zašto čekati sledeći dan, ustani odmah ali sa osmehom na licu.
Napisana reč je mnogo hrabrija i razumnija od izgovorene.
Dve strane istog novčića.
Pričati o seksualnosti nosi velike zamke i temu nije moguće obraditi kroz jedan tekst, zato ću je započeti sa pisanom rečju, a kasnije nastaviti i kroz druge oblike.
Anketa u kojoj je učestvovalo 8.970 ljudi pokazala nam je sledeće:
Da li ste prevarili partnera:
33% DA 67% NE
Seksualni odnos na jedno veče (muškarci):
50% DA 50% NE
Seksualni odnos na jedno veče (žene):
30% DA 70% NE
Da mogu obrisao bih većinu svojih seksualnih iskustava:
21% DA 79% NE
Učinio bih prevaru ali se plašim posledica:
2700 ljudi je odgovorilo sa DA.
Razmišljam često o seksualnom odnosu sa osobom koja nije moj partner:
3000 ljudi je reklo DA.
87% ljudi se pokajalo u trenutku nakon prevare.
Da li ste prevarili sadašnjeg partnera:
1980 osoba je izgovorilo DA.
Da li ste sigurni da ste bili iskreni u ovoj anketi:
78 osoba je odgovorilo sa NE.
Promiskuitet dolazi sa cenom. Promiskuitet ugrožava društvo ali takodje nas i oštećuje iznutra. Čoveku je oduvek bilo teško da odoli seksualnim iskušenjima. Mediji svakodnevno izveštavaju o normalnosti takvih devijantnih ponašanja, socijalne mreže su prepune promovisanja niskih vrednosti, fokusa na telo i ohrabrivanja praćenja nagona. Malo po malo, to postaje sve normalnije i normalnije.
Zapravo, mnogi tinejdžeri osećaju sramotu ako do osamnaeste godine ne stupe u seksualni odnos. Ako biste nekome rekli da ne želite seksualni čin pri samom stupanju u vezu, već da želite višemesečno upoznavanje, to bi bilo okarakterisano kao nenormalno ponašanje.
Tinejdžerke imaju svakodnevne pritiske za stupanje u odnose, izložene su pogrdnim rečima, nasilništvu, verbalnom maltretiranju, ako samo pokažu ponašanje koje je različito od normi koje se plasiraju.
Česte promene partnera, rano stupanje u seksualne odnose, podloga su za razvoj brojnih mentalnih oboljenja.(link)
Tinejdžeri koji stupaju u rane seksualne odnose mnogo manje koriste zaštitu protiv seksualno prenosivih bolesti, a jedan od vodećih faktora za ispoljavanje ranih seksualnih ponašanja su mediji i njihovo normalizovanje svega onoga što bi kasnije nekome moglo da donese više štete. (link)
Isprovocirani pogledom na zgodnog muškarca ili prelepu ženu, otkrićete unutar sebe moć uzdržanosti. Suočeni sa bolom, pronaći ćete u sebi moć izdržljivosti. Ako ste uvredjeni, otkrićete strpljenje. Vremenom toliko ćete porasti i postati sigurni da neće postojati ništa što nećete moći da savladate. Epiktet
,,Ne čini preljube‘’.
Božija zapovest (govor) koja jasno kaže da to nije u redu.
Ovakvih i sličnih upozorenja je na stotine i hiljade u našoj istoriji, a mi i dalje nemamo kontrolu nad tim delom sebe.
(Pornografija i nagoni, teme koje će biti obradjene u jednoj od sledećih objava)
Prvi put u istoriji moramo da razmišljamo o ovom problemu jer smo imali jasno pravilo ,,Ne ulazi u odnose pre braka’’.
Danas imamo drugačije razmišljanje. Seksualni odnos je dozvoljen, poželjan, upoznati smo takodje da može biti i izuzetno opasan.
Polno prenosive bolesti i rana trudnoća, ne deluju toliko strašno kao oštećenje duše.
Dok sam čitao tekst prijatelju, rekao mi je ,,Duše.. onda bi svi bili u ozbiljnom problemu’’.
Nije ni izgovorio do kraja a shvatio je odmah šta to znači.
Nepoznato, nedokučivo ali nešto što daje toliko nade u sutra je termin ,,duša’’.
Da li zaista možemo da narušimo dušu preteranim i nepromišljenim seksualnim kontaktima? Sigurni smo da za noć možemo da izgubimo čitav život ali možemo li izgubiti večnost? Ovo je jedna od često vodjenih debata. Neću provesti mnogo vremena pišući o tome, samo sam želeo da nam svima ukažem na upozorenja prošlosti, a mi joj se smejemo u lice.
U partnerskim vezama i odnosima, reči vernost i privrženost, sve više gube značaj.
Prilikom prvih neprilika u bračnim odnosima, partneri umesto da evoluiraju i podignu se na nivo iznad nagona i strasti, razvode se, govoreći kako je ono drugo bilo nespremno za promene.
U nekim drugim brakovima, gde se odnosi održavaju a svakodnevnica gura pod tepih,
kodeks ,, Ne radi drugome što ne bi želeo tebi neko da radi’’ se sve manje uvažava.
Tražimo avanturu, stimulus, osećaj više, vode nas nagoni kojima se teško odupiremo. Oni najmoralniji po stavovima padaju pod naletom požude.
Brakovi nestaju, veze postaju površne, pornografija koja je posebna tema, zastupljena je kao svakodnevnica u našim životima.
Nešto se dogadja i ne deluje dobro, to vidimo svi.
Evidentno je da je prevara u partnerskom odnosu loša, kršimo zavete, izdajemo sebe, izdajemo partnera, dovodimo u pitanje budućnost.
Iz nekog razloga smo stupili u odnos sa današnjim bračnim partnerom i iz nekog razloga ne možemo da održimo tu zajednicu postojanom.
Ili nemamo veštine ili ne možemo da ostavimo prošlost sa strane.
Razgovarajući na jednoj tribini sa nekoliko mladih ljudi na ovu temu rekli su mi: ,,Pa zato je važno proći što više, da znamo šta nam se dopada, a šta ne.’’
Razmišljao sam o tome, kako se to reflektuje u svakodnevnom životu. Ako mi neko ponudi 1000 opcija, biću zbunjeniji nego da imam njih nekoliko. Ovo pravilo definitivno važi za mene. Da li može da se prenese i na seksualne izbore? Da li broj opcija povećava uspeh u kasnijem odnosu?
Kada su u pitanju studije to nije slučaj. Oni koji su pre braka imali više seksualnih partnera, skloniji su prevari u braku. (link)
Takodje zajednički život pre braka povećava rizik od razvoda nakon prve godine. (link)
Oni partneri koji su imali manje seksualnih partnera tokom života su generalno srećniji sa svojim bračnim partnerima. (link)
Dakle, ideja hajde da probamo što više, nije postojana kada je u pitanju održivost bračne zajednice, a kao što vidimo, ni kada je u pitanju sreća.
Iz sprovedene ankete, vidimo da su mušarkci skloniji vezama za jednu noć. Čak njih 50% odgovorilo je da je imalo takvu vrstu avanture. Kada su devojke u pitanju, taj broj je nešto manji ali i dalje izuzetno visok i on iznosi 30%. Sudeći po anketi, 60% ljudi je potvrdilo da bi više volelo da njihov partner nije nikad nije imao vezu za jednu noć.
Imati mnogo veza za noć ili kratkotrajnih zabava je pogrešno iz mnogo razloga. Najočigledniji je da nema dubine odnosa, upoznavanja i doticanja nečije duše. Vremenom se gubimo, postajemo neko drugi, oni koji nismo nikada smeli da postanemo. Takodje povećavamo šansu za nesrećnim brakom.
Često ćete čuti nekoga da kaže ,, Ma on(а) је samo za zabavu’’ ne razumejući da postavljaju sebe u isti ,,koš’’ jer su oni takodje pristali na kratkotrajnu i površnu zabavu, gde dvoje ljudi pokazuju jedno drugom da su ništa više osim telesne potrebe, rizikujući svoju budućnost.
Očigledno je da je veza za jednu noć posledica nagona koji kontrolišu osobu.
Neko će reći da je u pitanju potrebna za nečim drugim, da se osete živim ali je istina da je ta osoba slaba i nema kontrolu nad sobom.
,,Najprivlačniji muškarac i žena su oni koji su verni i imaju oči samo za svog partnera.’’
Ova izjava je potkrepljna i vašim glasovima, sa 92% potvrdnih odgovora.
Očigledno je vernost visoko kotirana u moralnim sudovima jedne osobe i 73% ljudi je izjavilo da veze za jednu noć nisu bezopasne.
Želeli bismo vernog partnera a nismo spremni da ponudimo vernost.
Sve ankete koje su sprovedene, kao i ova na našem kanalu, potvrdile su da procenat onih koji žele vernog partnera iznosi 97%. Od 7000 odgovara, samo 3% (medju kojima je jedan muškarac) je izjavilo da ne bi volelo da im partner bude veran do kraja života. Izgleda su žene i tolerantnije.
Ipak nismo svi spremni da održimo taj zavet i prema našim partnerima.
Još jednom se potvrdjuje izjava da nemamo sposobnost kontrole. Rešenja za svakodnevne probleme tražimo u begu i sa nekim drugim, koji je takodje pronašao način da pobegne od svoje svakodnevnice.
Ne bih da pišem o tome koliko je to zaista loše i gde nas vodi, jer to niko ne zna, оsim što vidimo da je sve manje porodica i sve manje zadovoljnih ljudi. Na izgled imamo toliko toga ali smo sve ogorčeniji. Seksualno ponašanje, spremnost da se održi zajednica, poštovanje partnera, fleksibilnost u odnosu, imaju veliki uticaj na sam razvoj čoveka.
Razmišljajući dugo o ovoj temi, bio sam zatečen koliko smo neverni jedni drugima, koliko smo skloni ka tome da obmanjujemo jedni druge.
Iz nepoznavanja sebe i onoga što želimo, obično pristajemo na pogrešne korake koji nam kasnije dodju glave. Očigledno je da ne znamo šta želimo.
Pojurili smo ka seksualnim slobodama tvrdeći da smo decenijama bili sputavani, a nismo ni promislili šta to znači. Sama reč sloboda zvuči fantastično. Ako bolje pogledamo, sloboda ima jedan sistem, razdragan duh, uzvišene emocije, nesputanost, spontanost, razumevanje života. Seksualna sloboda izmedju dve osobe bi označavala da medju njima postoje uzvišene emocije, da su jedna pored druge nesputane, spontane, da se razumeju na jedan pogled, onaj mali, sitni, najmanji, da razumeju šta žele od svog sekusalnog izražavanja, razumeju sam život. To je pojam seksualna sloboda u kontekstu čoveka koji želi da ide napred, a ne unazad.
To su prošli svi.
Razumem, pogled na privlačnu osobu je očaravajući. Ponešeni žudnjom, zaboravljamo sve ono što smo kreirali godinama. Na sve one na koje će ta odluka uticati. Zaboravljamo čak i na sebe i na to kako ćemo gledati na ovo sve kada nas nagon prodje. Ne zaboravite, 87% u našoj anketi se nakon prevare pokajalo. Seksualna želja je snažna, ona vuče i vodi, jednom kada se ta energija pokrene mi smo spromeni za nešto veliko, spremni smo za stvaranje.
U životu sam imao veze, ljubavi, greške, sva ponašanja koja ima i svako od vas. Stoga ne morališem niti se izdižem iznad svega što pripada čovekovoj slabosti.
Ono što znam je da kada sam otkrio moć kontrolisanja nogona samo mi je jedno palo na pamet, zašto se nisam tako ophodio čitav život. Sloboda je prava reč.
Dugo godina žene su se borile protiv toga da ih muškarci tretiraju kao seksualne objekte. U jednom trenutku su se izborile sa tim, a onda je došlo doba socijalnih medija gde se takvo ponašanje promoviše i nailazi na mnogo znakova svidjanja.
Što se više kože pokaže, interakcija sa publikom je izraženija.
Kategorije ,,Samo za fanove’’ vladaju profilima, kao unosan način zarade. Ali čineći još nešto. Vraćaju žene decenijama unazad.
Sa ovakvim stavom sveta prema njima, one počinju da posmatraju sve više svoju spoljašnost jer su prema njoj cenjenije i drugačije posmatrane od strane sveta.
Frederiksen i Roberts su napravili model u kome se ukazuje na posledice takvih ponašanja, koja vode ka poremećaju u ishrani, depresiji, seksualnim disfunkcijama.
Ovo ponašanje je postalo učestalo u društvu kada se na pogled lepe žene ne govori o njenoj lepoti već o delovima tela.
Mnoge organizacije koje promovišu zabavu za muškarce, angažuju pripadnice ženske populacije koje su ,,uniformisane’’ tako da se jasno vidi da treba da ugode muškom pogledu.
Iz toga razloga sam siguran da mlade žene pored brige o svojoj spoljašnost moraju da obrate pažnju i na svoju unutrašnju snagu, na razvoj veština i sposobnosti koji mogu da ponude nešto više od dela tela.
Jaka i stabila žena je neophodna društvu isto koliko i snažan mušakrac.
56% ljudi je izjavilo da su posmatrali žene kao seksualni objekat.
Ako ste roditelj ukažite svojoj deci na značaj odbacivanja svega što je pre svog vremena.
U drugom razredu osnovne škole, u školi mog sina, devojčica i dečak se ljube nakon časova. To mi se nije dopalo, nije prirodno, deca su odrasla pre vremena.
Šta da očekujemo od njih za dve, tri godine. Šta ako to ponašanje bude normalizovano i kod njihovih vršnjaka? Šta ako to za 10 godina bude uobičajeno ponašanje? Da li prelazimo granicu uz pomoć socijalnih medija?
Odgovore ne znam, samo znam da mi se pitanja ne dopadaju.
Deca sve ranije odbacuju igračke i žele da budu odrasli. Ne znam za vas ali ja igračke nisam odbacio još uvek, samo je igralište drugačije.
Ako ste tinejdžer koga pritiska okolina na sekuslani čin, obratite se starijima za pomoć. Ne samo da ćete napraviti pravi korak u životu, već ćete za 10 godina biti izuzetno ponosni na sebe.
Odbaciti pritisak okoline može da bude izuzetno teško za tinejdžere koji traže svoje mesto u svetu. Okolina je za njih neophodna, podrška okoline poželjna. Tinejdžer pravi prve korake kršeći sitna pravila kao čin odrastanja i tražeći odobrenje od vršnjaka. Od moje supruge poznanica ima ćerku od 15 godina koja joj se poverila iz nemogućnosti da to kaže svojoj majci.
Drugarice i dečaci iz odeljenja su pravili pritsak na nju da ima seksualni odnos sa vršnjakom, i kako to nije učinila, oni su izmislili da je to ipak uradila pričajući čitavoj školi za taj dogadjaj. Devojčica koja nije želela da radi nešto što joj se ne dopada, na kraju je ipak bila optužena za to. Priznala je da je nakon nekoliko meseci ipak uplovila u seksualne odnose i to čini redovno. Nije ponosna na sebe i samo želi da se ovo sve završi, da odraste, promeni školu i ode negde gde će to sve zaboraviti.
Na pitanje zašto je ipak odlučila da stupi u odnose, rekla je da joj je trebao neko fin da bude uz nju, neko ko će da je brani od sveta. Tako je poklonila nešto svoje nekome, iako to nije želela na takav način, samo joj je bila potrebna zaštita.
Razgovarati sa tinejdžerima je ključno. Priča o kojoj ću pisati u narednim blogovima, kako je jedan francuz odveo sina na pravi put je nešto što sam čuo 2007 godine i od tada je rado pričam, je najbitnija u sistemu poverenja.
Ako ste tinejdžer i ovo čitate, potražite pomoć od okoline, od starijih, oni koji će vam pomoći da steknete veštine za borbu protiv sveta, a ne one koji će se boriti za vas ili vas sakriti od istog.
Ako ste roditelj tinejdžera ili tinejdžerke razgovarajte sa njiima svakodnevno, ne dozvolite im da traže zaštitu trgujući delom sebe.
Ako ste neko ko tek stupa u vezu, nemojte odmah da posežete za seksualnim odnosom samo zato jer to tako treba.
Zato što još uvek ne poznajete tu osobu, osim da vam se dopada vaša predstava o njoj. Zato što prvih nekoliko nedelja pokazujemo najbolje, izvlačimo najbolja oružja kako bismo se pokazali u igri zavodjenja.
Sačekajte, upoznajte se, zavodite, razgovarajte.
Strpljen spašen, stara izreka govori mnogo toga.
Ako želite da izbegnete kajanje, greške, probleme i sačuvate sebe, budite strpljivi.
Ako ste neko ko je je u dugoj vezi, nemojte da se udajete i ženite dok ne budete sigurni da više nikada nećete poželeti drugu osobu.
Ako zanemarite neko od prethodnih pravila, velika je šansa da ćete biti osoba koja izgovara neku od sledećih rečenica u budućnosti:
,,Promenili smo se, nismo kao što smo bili’’.
,,Ne poznajem ga više’’.
,,Bio sam mlad/a“.
Ako ste u braku negujte vaš odnos kao nešto najdragocenije što postoji.
Jedno od pravila iz moje knjige, koja uskoro izlazi kaže:
,,Ophodite se prema vašem partneru kao da ste sveže zaljubljeni’’
Ako ste u braku koji je na ,,klimavim nogama’’ sedite sa vašim partnerom i proverite da li još uvek imate iste ciljeve kada je u pitanju zajednički život.
Jednom kada vidite čemu težite, vrlo lako možete da stvorite fleksibilnost.
Ako imate iste ciljeve, vrlo brzo biste mogli da shvatite da postoji način kako da ih ostvarite. Taj način je uvek lakši u dvoje.
Ako ste u vezi ili braku i varate vašeg partnera i zbog toga vas grize savest, jedino što je bitno je da se istinski pokajete i više to nikada ne učinite. U kom god smeru otišli vaši brak ili veza, sačuvaćete najbitniji deo sebe za ono što dolazi.
O ovome ne moram mnogo da pišem, ako se neko ko je napravio grešku pokaje toliko da shvati da je to što je uradio izuzetno pogrešno i ni pod kojim uslovima to više nikada ne bi ponovio, sigurno je da je u tom trenutku porastao.
Budućnost postaje svetla.
Ako se pokaje pa napravi istu grešku, pa se pokaje ponovo i tako u krug, siguran sam da znate gde to vodi.
Šta za vas znači verovanje?
Bez obzira na ono u šta verujemo mi, drugi će verovati u nešto drugo. To u šta oni veruju, može da bude kompletno drugačije od onoga u šta mi verujemo.
Volimo da mislimo da smo racionalni i da je ono u šta mi verujemo jedina istina.
Ali zbog čega se onda verovanja toliko razlikuju?
Ko je onda u pravu?
